Moramo da preuzmemo akciju
Zgrade igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju održive budućnosti. Osim ako ne počnu da koriste značajno manje energije, nećemo moći da dostignemo cilj Pariškog sporazuma za ograničavanje globalnog porasta temperature na 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa. Danas su zgrade odgovorne za približno jednu trećinu energije koju koristimo i otprilike 20 procenata naše globalne emisije CO2 gasova1: te emisije su se udvostručije između 1990. i 2010. i predviđa se da će se ponovo udvostručiti do 2050.2 ako ne budu preduzete dalje mere.
Bolja izolacija može značajno da pomogne okretanju pravca tog trenda. Globalno, postojeća tehnologija eneretske efikasnosti može da smanji količinu enerije koju zgrade koriste za između 50 i 90 procenata, što bi imalo ogroman uticaj na njihove emisije CO2. Samo u EU, pravilna izolacija bi mogla da dovede do uštede do 70 procenata naših potreba za grejanjem3.
Zgrade su odgovorne za jednu trećinu globalne potrošnje energije!
Pozitivan uticaj izolacije
Međutim, prednosti energetskog renoviranja su mnogo veće od postizanja ciljeva vezanih uz klimatske promene. Studija iz 2017. godine4 pokazuje da bolje zdravlje koje je rezultat dobre unutrašnje sredine može pomoći značajnom finansiranju programa energetskog renoviranja smanjivanjem troškova za zdravstvenu negu, posebno u zgradama sa najgorim učinkom ili gde energetsko siromaštvo predstavlja pravi problem.
Izolacija ima druge pozitivne uticaje na kvalitet života. Novo istraživanje5 navodi da je nedostatak sna povezan sa kraćim životnim vekom, rakom, Alchajmerom, bolestima srca i mentalnim zdravstvenim problemima. Ipak u Evropi kod oko 30 procenata ljudi6 buka ometa san. Ovaj problem neproporcionalno utiče na energetski siromašne ljude, za koje je verovatnije da će ih ometati buka komšija. Zato što smanjuje i nivoe buke, bolja toplotna izolacija zato može da ima širi pozitivan uticaj na blagostanje ljudi.
A kada se zgrade renoviraju, obično izgledaju bolje. Prijatnija naselja stvaraju „vrli krug“ u kojem su ljudi inspirisani da vode brigu o svom lokalnom okruženju i jedni o drugima, preoblikujući prostor u bolje mesto za život.
Sa mogućnošću da poboljša zdravlje i blagostanje, kao i da pomogne u ograničavanju klimatskih promena, izolacija može da doprinese boljem kvalitetu života ljudi širom sveta.
1 "Energy efficiency potential in buildings", OECD/IEA, 2016
2 "Constructing the future: creating a Paris Agreement-proof building sector", Climate Action Tracker Partners, 2016
3 Heating and cooling info graphic
4 "Adapting an English methodology to assess health cost benefits of upgrading energy inefficient French dwellings", ec eee, 2017
5 "Sleep should be prescribed': what those late nights out could be costing you", The Guardian, 2017
6 Berglund B, Lindvall T, Schwela HD, editors. Smjernice za buku u zajednicama. Ženeva: Svjetska zdravstvena organizacija
