„U arhitekturi nisu bitne reči. Bitne su suze“1, rekao je arhitekta Filip Džonson, koji je plakao kada je prvi put video lebdeće, blistave linije Gugenhajm muzeja u Bilbau. Emotivni uticaj lepih zgrada može da nadmaši lično, čak i do obima da poboljša zajednice u kojima živimo. Kada zgrade lepo izgledaju spolja, a osećaj unutar njih je dobar, naš svet je poboljšan.
Iskustvo u Bilbau predstavlja savršenu ilustraciju. Samo pet godina nakon njegove izgradnje, procenjeno je da je muzej dodao 2,4 milijarde evra BDP-u provincije Baskije.2 Nekada grad koji propada je postao kulturna destinacija.
U nedavnoj onlajn anketi koju je sprovela ROCKWOOL Grupacija, 73 procenata ispitanika je iskazano uverenje da lepa arhitektura poboljšava dinamičnost zajednice.3 Druge studije potvrđuju koliko je važna estetika zgrade. Istraživanje koje je sprovela Komisija za arhitekturu i izgrađenu sredinu pokazuje da najveći deo (85 procenata) nas smatra da na nas utiče arhitektura koja nas okružuje, a da se 81 procenat nas aktivno interesuje za izgled i osećaj zgrade.4
Tokom istorije, materijali od kojih gradimo su uticali na mesta na kojima živimo, od građe i sile kamenih dvoraca i crkava do topline i jednostavnosti dobro izolovanih drvenih zgrada.
Današnja arhitektura na raspolaganju ima bogatu paletu materijala visokih performansi, tako da zgrade mogu biti radikalne i upečatljive kad ih vidite, dok iznutra istovremeno pružaju izvandrednu udobnost i bezbednost.
1: Fast Company, „Zašto naši mozgovi vode zaobljenu arhitekturu“
2: The Guardian, „Gradonačelnik Bilbaoa je osvojio nagradu za preoblikovanje grada koji propada“
3: ROCKWOOL, Anketa Google-a o modernom životu, 20. februar 2017.
4: Ulice srama, 2002, CABE Komisija za arhitekturu i izgrađenu sredinu
Zašto je gradnja drvetom sve popularnija?
Povećanje upotrebe drva može se pripisati mnoštvu razloga